Sebastian Sava Gor
Zbrirka Kratkih Priča
Noć slomljenih Strela
MEGALOPOLIS III
Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kratke priče”Noć slomljenih strela” Sebastijana Sava Gor-a
Anarhizam se danas modernizovao a urbani buntovnik konformizovao. Svetska revolucija nije uspela, ostalo nam je da sami vodimo svoje bitke a ostao nam je i andergaund (underground). Pred nama je jedan andergraund opredeljen mlađi beogradski pesnik, rok muzičar i pisac, Sebastijan Sava Gor, koji nam u ovoj svojoj seriji kratkih priča pripoveda o urbanizovanim ambijentima Megalopolisa III, megalopolisa nužnosti, za razliku od futurističko-tehnicističkog Megalopolisa I, megalopolisa želje – Metropolisa, Frica Langa (Fritz Lang, 1890-1976), nikad ne ostvarenog, i Megalopolisa II - tepih-urbanizacije iz šezdesetih godina prošlog veka koja je obećavala “posao i stan za svakog”, ali neuspešno, što se kasnije uspostavilo i kao utopija. Andergraund je ovde važan kao jedini nastavak ideja o Svetskoj /modernoj/ revoluciji, nastalih na zdravoj osnovi Spenserovog konzervativnog anarhizma (Herbert Spencer 1820 –1903) sa krilaticom: “The Man versus the State / Čovek protiv države/”, a koji se takođe nikad nije realizovao kao “naivan”. Dok su se u medjuvremenu pojavile ideje o globalizaciji sveta i društvu bez države, ovaj umetnički pravac, mada naizgled globalistički, zapravo je jedini ostao anarho-podrivački i ima za krajnji cilj da podrije sve društvene sisteme, aparature i establišmente, bilo koje vrste, pošto ih smatra za prodate i pokvarene.
Radnja ovih priča, dakle, odvija se u Megalopolisu III, gradu koji nam je postao sudbina, u dobu u kom je proces urbanizacije već završen i sve je postalo grad, pa i sela, sa kojim smo sad primorani da kooegzistiramo, u nekoj vrsti primordijalne tuposti i inertnosti koju svaka prisila nosi sa sobom. Naravno da nam je tu “tesno”, izgubili smo čitavu Prirodu, a u gradu se rodila i ideja da je narodu, da bi bio zadovoljan, potrebno dati “hleba i igara”, od kada se ideja zabave povezuje sa samom idejom grada i od kada se u njemu javljaju kocka, alkohol, nerad, lenjost… Grad se zatim pokazao kao teritorija u kojoj se uspešno šire i druge igre: sportske, kabaretske, medijske, kompjuterske, ali i opasnije, idolatrijske i idolopokloničke, jer u gradu se čovek lakše gubi, ostaje bez identiteta i predaje zabavi kao begu od samog sebe… Grad zato sve više postaje nemaštovito, prozaično mesto u kom se sve vrti oko zabave, ali zabave koja ne ispunjava dušu, koja je mehanička, prazna. O problemu večne gladi za igrama i zabavom, govori više priča u ovoj zbirci koje se pri tom bave i potragom pojedinca za svojim identitetom, manje ili više uspešnom. Ali, rekli bi smo da je ono što je pisac hteo da naglasi, ne samo potreba da se taj identitet pronađe, nego uopšte i potreba da se krene u potragu za njim, kako bi se kroz introspekciju bolje upoznali i time osposobili i za bolji suživot sa drugima.
Megalopolis danas, mnogo je prozaičniji nego što smo se na početku dvadesetog veka nadali da će da bude. On je komforan ali nesiguran… pritajeno preteći. Hiper-urbanizacija nije nešto u šta se možemo u potpunosti pouzdati. To pisac nagoveštava svojom pričom Nešto kao Potop, gde nadolazeća voda na kraju priče vraća svog odbeglog junaka nazad u stan i tu ga ubija. Pričama dominira i pritajeni osećaj besmisla, ovo su priče o ljudima koji su na putu da izgube fantaziju i
intimu, kada bi oni to dozvolili, kad se oni ne bi upravo za to borili…. Ovo su zato i priče o borcima, ljudima koji se bore za svoj identitet i kvalitet, uporno, iz lične snage i u ne-uslovima, zato su ove priče često i dirljive.
Kao nit, kroz ove priče se provlači i priča o Beogradu. Priča o splinu ovog grada utonulog u tavorenje nerazvitka u post-ratnom i tranzicijskom periodu. Pojavljuje se i naličje grada: prostiucija, alkohol, droge. Autor kontemplira o zadovoljstvima i smislu raznih poroka i teži da izadje iz krize zavisnosti o njima i da se ponovo otvori za lepote prave ljubavi i svega prirodnog, kako u sebi tako i oko sebe.
Mada junak priče Mister G. potseća imenom na Jozefa K. (Josef K.), iz Kafkinog romana Proces (Franz Kafka, 1883-1924), koji zaplašen birokratijom praktično i ne živi, Mister G., ne živi iz drugih razloga, zbog suviše igre i zabave. Kad pisac navodi:
- Mister G. je tog kasnog popodneva sa velikom mukom otvorio oči,
svi se setimo bezbroj svojih mrtvih popodneva provedenih u oporavku od raznih provoda , koji su, pitanje je, da li ili ne bili pravi provodi, ali nas pisac navodi na to da nije važno mamurluk ili ne, već da li čovek, ili ne, prihvati lenjost kao svoj životni izbor, lenjost i pokvarenost. Ako on, bar u svojim nastojanjima, nadama i snovima ostaje čist, i to je već velika stvar… Ostati veliko dete, svakako je bolje nego postati pokvarenjak, a tek biti anderground … Često doduše ljudi neshvataju andergraund, ali šta o andergraundu uopšte zna onaj koji nije andergraund, a andergraund je sigurno kultura budućnosti, kultura slobodnog čoveka /free-mind/, zato na tu temu ne treba ni raspravljati…
Mister G. ili gospodin K., nije ni važno, bitno je sačuvati srce koje živo trepti u grudima. Mister anonimus u velikom gradu, usamljen, emotivno prepušten samom sebi, onaj koji se praćaka kao riba u suvom, onaj koji nešto traži - dušu, svoju ali i srodnu, bilo koju, radi smisla, kako bi odagnao od sebe ogromni teret besmisla života u velikom gradu koji se nadvio nad njega i preti da ga uguši… Mister gradjanin, gospodin G., u procesu, u životu, u kratkim fleševima njegovih beogradskih dana i noći, ovde i sada. Ovo su priče koje naginju i pesmama u prozi i zato je u njima često važan ritam, zvuk reči, atmosfera.
Jadranka Ahlgren
Ishod na Nišanu
Predgovor:
„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“
Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.
Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.
Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.
Unutrašnji doživljaj se ovde pri naraciji, transformiše, da bi se u tom procesu sam sebi pojasnio. Samim tim ojačan direktno se sukobljava sa „objektivizmom egzistencije“,onako, kako je većina od nas i doživljava.
Svako traži „utočište“ za svoje kolektivno sećaje. Ipak, ovde imamo obrnut slučaj. Traži se kolektivno sećanje, koje treba da izađe „napolje na Sunce“.
Težnja ka Slobodi nas uvek osvešćuje i tada se suočavamo sa našim nedovoljno izgrađenim identitetom. To nam ukazuje da nekada imamo problem sa sopstvenom ličnošću ili kako bi autor primetio: “Rečeno je dovoljno o samospoznaji… tražeći utehu u posebnoj odaji…” u pesmi “Kod Tebe U Mojoj Koži”.
Kako onda da se ne pitamo šta nosi „Sledeći Dan“, takođe još jedan od naslova pesama u zbirci. Svi mi bi svakako voleli da znamo ishode kod onih situacija i slučajeva koji za nas još uvek imaju neizvestan kraj.
Čovek ne voli neizvesnost a još manje mu se sviđa da neko drugi zna ishod, dok on sam, ne i što još više ne voli, čovek čeka...
Ipak, ishod nije odigrana predstava, niti ostvarivanje cilja... Ako se prepustimo „momentu transcendenta“, kojim diše ova poezija, da utiče na nas, mi ćemo svakako dobiti drugačiji perceptivni, skoro proročki momenat. Ovo će pomoći da „svršetak“, kraj, privremeni ili ne, na „ishod- ishoda“ počnemo da posmatramo kao pomirenje suprotnosti koje su „rasvetlile slučaj“.
Ostaje radostan ili gorak ukus toga da je ishod, kako nas autor upozorava, bio: „...na nišanu laži i sveznanja...“.
Ukoliko bismo otvorili samo ova dva aspekta iz istoimene pesme „Ishod Na Nišanu“, ishod i nišan i doveli ih u vezu, dobili bi stvarno puno pitanja koja se svakako prožimaju kroz vekove iza nas i gde autor ove knjige upućuje da se odgovori trebaju tražiti kako kroz analizu sopstvene ličnosti, tako i nad-svesnim uvidom u kolektivno podsvesno. Otkrili bi prosto i nepobitno činjenično, što bi nam dosta pomoglo da razumemo današnji, sve više multipolarni svet oko nas.
Pesme koje su pred nama izražavaju „kosmopolitsku nad-svest“.
Ovde za laž nema mesta, sujeta i očaj nisu dobrodošli...
Jedinstvenim i ne teškim, više humorističnim pristupom ova zbirka poezije nas suočava sa ozbiljnim problemima i pitanjima kao što su Istina, Ljubav, Nada ali i laž, očaj i zlo koje u određenim momentima, pesmama, nekako ali uspešno nadilazi...
“…Razmazao se pakao, slio se niz uglačan kamen, u vodi je nestao…”
-
Pesma, Ishod Na Nišanu“
Jerođakon Aleksandar Subotić
Videos